Aleksa Avramović govorio je o periodu koji je proveo u Partizanu i saradnji sa Željkom Obradovićem, trenerom pod čijim je vođstvom napravio veliki iskorak u karijeri.
Avramović je u Partizan stigao 2021. godine, a tokom tri sezone u crno-belom dresu dodatno je napredovao i izgradio status jednog od važnijih srpskih reprezentativaca. O radu sa Obradovićem govorio je u podkastu „Euro Insiders“, prisetivši se kako je izgledala njihova saradnja.
Uvek ću biti zahvalan na te tri godine koje sam proveo radeći sa Željkom. Naterao me je da vredno radim i svojim savetima mi je pomogao da postanem igrač koji sam sada i da postanem reprezentativac. Znao sam da neće uvek biti lako. Ponekad smo se… Ne bih rekao svađali, ali raspravljali smo se. Sve je to imalo svrhu - da ja postanem bolji košarkaš i da pomognem timu da pobeđuje. Nikada nije bilo lično, nikada to nisam osetio. Zato je, na kraju krajeva, to bilo jedno veoma uspešno putovanje.
Srpski bek prisetio se i čuvenih analiza utakmica, odnosno načina na koji je Željko Obradović zahtevao maksimalnu koncentraciju od svojih igrača.
Sa Željkom, kada pobeđujete, život je lakši. To je jasno. Ali, kada gubite… Sećam se sastanaka kada smo gledali snimke mečeva. Kada izgubite, ali se borite i igrate dobro, ništa se ne desi. Ali, ako vaša koncentracija nije bila na nivou koji on očekuje, morate da gledate celu utakmicu.
Avramović nije želeo detaljnije da komentariše odlazak Željka Obradovića sa klupe Partizana, naglasivši da je reč o osetljivoj temi.
Ne želim da govorim ni jednu reč o tome. To je vruća tema. Imam svoje mišljenje o tome. Željko je došao u Partizan u momentu kada je odlučio da pomogne klubu i da ga podigne na nivo na kom Partizan treba da bude i uradio je sjajan posao sa tim. Otišao je i to je to, ne želim baš da govorim o tome.
Nekadašnji bek crno-belih osvrnuo se i na sezonu u kojoj je Partizan bio nadomak plasmana na Fajnal-for Evrolige. Posebno je istakao nivo igre koji je ekipa imala pre dešavanja u Madridu.
— Sve do one tuče u Madridu, po mom mišljenju, jedan ili dva meseca tog perioda mi smo igrali najbolju košarku u Evropi. Željko je u jednom trenutku sezone napravio da devet ili deset igrača u timu ima svoju ulogu i svako je znao svoja zaduženja. Sećam se da je energija uvek bila na visokom nivou. Čak i u nekim utakmicama koje nismo otvorili na način na koji smo želeli, posle toga smo stvarno igrali sjajnu košarku
